Da li više kupujemo u manjim prodavnicama ili većim supermarketima?

Da li pri planairanju nabavke pravite spiskove i računice sa koliko novca raspolažete i koliko smete da potrošite? Ipak, mnogo toga treba još da se kupi…

Svi volimo da kupuju tamo gde im je najjeftinije, da budemo iskreni. Mada, cena nije uvek presudan faktor, naročito kada nas mrzi da odemo do najjeftinije prodavnice na drugom kraju grada. Zar ne?

Nisu male prodavnice zaboravljene. Ali pre finalnog zaključka da se osvrnemo malo na analizu.

Ono od čega često zavisi gde ćemo nešto da kupimo, zapravo je lokacija stanovanja i prevoz. Bor nije mnogo veliki grad i da, može se reći da je sve blizu. Kao i u ostalim gradovima, potpuno je normalno da svi koriste prevoz.

Takođe, nekada nam je usput da u toku šetnje obavimo veću ili manju nabavku, naročito ako smo u blizini neke prodavnice. Slična je situacija i kada se nalaze u naselju u kome stanujemo.

Da li ipak manje prodavnice ili veći supermarketi?

U Boru je otvoreno nekoliko većih prodavnica, koje su veoma povoljne za sve građane. Pripremaju se česte akcije, cene su dobre, dobijaju se kartice za popuste, pogodnosti imaju penzioneri i još mnogo toga.

Dobro su opremljene, asortiman je raznovrstan. Ima sve, od najjeftinijih do najskupljih proizvoda. Zgodno je kada se obavlja malo veća nabavka, pošto na jednom mestu ima sve, od mesa do hemije. Štedi se vreme, a obilazak 5 pojedinačnih radnji je prošlost.

Nalaze se na dobrim lokacijama u gradu, što je veoma bitno ljudima. Imaju parkinge, što je presudan faktor kada se krene u nabavku autom.

Brinu za svoje potrošače, znaju šta im treba i prilagođavaju sve ka kupcima. Dosta ulažu u marketing, zbog koga mnogo dobijaju. Znaju da novac u marketing nije bačena para, već da se više nego duplo vrati.

Borani se i pored njih dosta snabdevaju u manjim lokalnim prodavnicama. Iako su neke za nijansu skuplje, a ponuda asortimana skromnija, lako se i veoma često odlučimo za kupovinu u njima.

Razloga je nekoliko.

Niko ne uživa da čeka u dugim redovima, iako je praksa da je po nekoliko kasa otvoreno. Čekanje ubija strpljenje, a vreme kao teče sporije nego ikad. Čekanje ume da potraje i po više deset minuta. To je užasno!

Sa druge strane, ne žive svi ljudi u blizini većih supermarketa. Nabavke se malo drugačije obavljaju: u manjim prodavnicama, piljarama, mlekarama…. tamo gde stanujemo. Razlog za ovakvu kupovinu mogu biti nedostatak vremena, prevoza ili navike o kupovini u određenim prodavnicama.

Ono što je zajedničko svim manjim prodavnicama je to da se vredno bore sa sve jačom konkurencijom.

Poverenje i pažnju potrošača privlače čestim manjim akcijama pojedinih proizvoda, trude se da što bolje budu opremljene najtraženijim proizvodima. U mnogima su korigovane cene, pa se često primeti slučaj da su one jeftinije nego neki supermarketi.

Ne mora se posebno naglasiti i činjenca da svima koji žive u blizini veće prodavnice ne odgovara uvek gužva, naročito kada treba nešto sitno ili na brzinu da se kupi.

Manje prodavnice koje godinama posluju u nekom naselju su stekle poverenje komšija. Koliko god da su supermarketi opremljeniji, i dalje ćemo kupovati u svom komšiluku.

Svesni smo da je ta manja prodavnica nekoj porodici sve što ima, radno mesto koje hrani porodice radnika. Naravno je da im niko tako lako neće okrenuti leđa.

Kakvo je vaše mišljenje o ovoj temi?