Intervju sa mladom Borankom i autorkom romana “Metak”
Tamara Simeonović je mlada 25-godišnja autorka iz Bora, koja je nedavno objavila svoje prvo autorsko delo i roman “Metak”. Tema je strasna ljubavna priča sa motivima krimi romana, čija se radnja odvija na našem području, u Srbiji.
Ova mlada devojka puna je veselog duha i pozitivne energije, koju rado i nesebično prenosi svom okruženju. Talentom koji poseduje, idejama i posvećenošću pisanju, onome što voli i odlično radi, ubedila nas je da za nju odustajanje ne postoji kao opcija.
Sa Tamarom smo obavili veoma zanimljiv intervju, iz koga možete saznati još neke detalje o romanu, ali i o samom autoru, koje sigurno niste znali.
Roman Metak
Kada si počela da se baviš pisanjem? Šta je prvo što si počela da pišeš? Šta sve pišeš od beletristike?
Prvu pesmicu sam napisala u trećem razredu osnovne škole. Sećam se da sam donela pesmicu kući i mama me je pitala „da li si ti ovu pesmicu sama napisala ili si je prepisala?“ Odgovorila sam joj „sama“. I tako je krenulo. Zaista oduvek puno čitam, samo što se žanr naravno menjao.
Pisala sam prvo pesmice, zatim sam prešla na priče, pa sam pisala pesme svim svojim drugaricama, drugovima i tako dalje. Sve je dovelo do toga da sam počela da pišem ljubavne romane, koji izlaze u ovoj formi. Trenutno pišem samo njih, ali najčešće pišem onako kako mi dođe inspiracija. Postoje dani kada mogu da napišem samo stih, a imam i dane kada roman može da nastane jako brzo. Sve zavisi od toga kako se osećam, kako sam raspoložena i tome slično.
Šta si završila od škole i kojom strukom se baviš?
Ja sam pravnik po struci, ali trenutno, s’ obzirom da su u toku promocije koje mi oduzimaju puno vremena i da sam često u drugom gradu, nemam puno vremena da uklopim i promocije i posao. Imala sam promociju romana u Vrnjačkoj banji, pre toga Zaječaru, a uskoro ću imati promocije i u Novom Sadu, Nišu i Beogradu.
Da li ti je roman „Metak“ prvi objavljeni roman? Da li imaš još neko objavljeno/neobjavljeno delo?
„Metak“ je moj prvi objavljeni roman, ali nije prvi napisani. Imam. Za par meseci izlazi nastavak i zove se „Profesor“. To je sve deo trilogije: „Metak“, „Profesor“ i „Pod vučijom zaštitom“, a radi se o tri druga u kome je svaki dobio svoju ljibavnu priču. Svako delo koje pišem mi je sve draže i draže, a iskreno se nadam da će, kada budu došli na red, isto tako dragi biti i mojim čitaocima.
Šta voliš da čitaš i koji su ti pisci uzor?
Čitam sve, ali opet zavisi od raspoloženja. Čitam od teških dela poput ruskih klasika do Nore Roberts i Amande Kvik, kao nešto za opuštanje. Nemam direktno pisca kao uzor, ali među omiljenim pesnicima i piscima su mi Žak Prever i Majakovski, čijim delima se uvek vraćam. Ako posmatram stil koji ja pišem, definitivno bih volela da imam karijeru Nore Roberts.
Kako, gde i kada si dobila inspiraciju za pisanje romana?
Ideja o romanu „Metak“ nastala je jedne večeri, dok smo sestra i ja pričale o Beogradu i dešavanjima na beogradskim splavovima. Zatim, ispričala sam joj kako bih sve to ja napisala, da bi mi ona samo odgovorila „pa zapiši“.
Da li misliš da se radnja koja se dešava u romanu, zapravo stvarno i često dešava u našem društvu?
Postoji malo holivudske drame u romanu, ali zaboga… kako bez drame i bez ljubavnog začina 🙂 . Ne dešava se na način na koji ja opisujem, ali dešava se. U našoj zemlji i dalje vlada kič i šund, po novinama se provlače raznorazne „profesije“ , tako da slobodno mogu da kažem da se dešava mnogo gore nego što ja pišem. Na žalost ne vidim promenu, ali se nadam da svojim delima mogu da utičem na mlađe devojčice, koje i kada budu pročitale moju knjigu, da shvate kako nije dobro imati ožiljak od metka jer si upucan.
Da li smatraš da je knjievnost manje zastupljena u Srbiji i u Boru? Da li misliš da ljudi manje čitaju i pišu nego ranije?
Nije istina, ljudi čitaju i pišu. Konstantno nailazim na ljude koji čitaju i koji se time bave. Na žalost, stanje u državi je takvo da se u kulturu ne ulaže dovoljno i da narodne biblioteke ne mogu to da isprate. Autor mora imati strašnu sreću da naiđe na izdavača koji ga razume i prepozna. Imam par kolega pisaca, za koje mogu bez zadrške da kažem kako su bolji od mene, ali nisu objavljeni jer ih izdavači ne prepoznaju, nemaju gde da se iskažu i to je velika žalost.
Baviti se pisanjem u Srbiji je “borba sa vetrenjačama”, ali najbitnije je naći dobrog izdavača. Ljudi puno čitaju knjige, iako sam mislila suprotno dok nisam počela da se krećem po drugim gradovima Srbije. Tada sam sam shvatila koliko mnogo ljudi zapravo voli čitanje i da redovno posećuju i prate promocije.
Prijatno sam iznenađena kako je protekla promociju romana u Boru. Oduševljena sam, zato što je došlo mnogo mojih prijatelja, ali videla sam i jako puno nepozatih lica. Ipak, Bor je moj grad, ako ovde nemam tako lepu sliku nigde je neću doživeti.
Da li se knjiga može naći u slobodnoj prodaji u Boru?
Knjiga se u slobodnoj prodaji može pronaći u Građanskoj čitaonici „Evropa“ u Boru. Uskoro bi trebalo da se nađe i u jednoj od borskih knjižara, ali dodatne informacije biće objavljene na internetu.
Ja sam Boranka i kod sebe imam primerke knjige. Svako ko želi da je poruči može da me kontaktira putem facebook ili instagram stranice, ali i preko sajta www.tamarasimeonovic.rs .
Pogledajte ovde više o nedavno održanoj promociji romana “Metak”.
