Intervju – Nenad Mitrović, autor romana DAN NULTI
U mesecu decembru 2017. godine Bor je postao bogatiji za još jednog pisca mlađe generacije, koji je odlučio da se čitalačkoj javnosti predstavi svojim romanom prvencem, pod intrigantnim nazivom “DAN NULTI”.
Po rečima autora, čije je ime Mitrović Nenad, roman pripada žanru trilera sa elementima misterije, erotike i krimi priče. Predstavićemo vam naš razgovor sa piscem, čiji je roman doživeo premijernu promociju u Boru 07. decembra prošle godine, sa ciljem da se buduće promocije održe i u ostalim, većim gradovima Srbije u toku 2018-te.
Pozdrav Nenade. Za početak nam se malo predstavi, kaži nam čime se baviš?
Po struci sam saobraćajni inženjer. Diplomirao sam na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, a sada radim u Transportu Topionice i Rafinacije, sistem RTB-a.
Napisani roman, moje pisanje i aspiracija ka književnosti nemaju naravno nikakve veze sa mojom strukom. Posao je posao, a pisanje je, pre svega jedan hobi, mentalna zanimacija i neki vid istraživanja i samopreispitivanja. To je aktivnost koja mi pre svega prija i koju volim da radim.
Da li je ovo tvoje prvo i jedino napisano delo i kada si zapravo počeo da se baviš pisanjem?
Pisanjem se aktivnije, organizovanije i sa jednom jasnom svrhom bavim od poslednjih godina studija u Beogradu. Tih nekih godina je i nastao ovaj roman, znači 2008-2009 godine. Skoro desetak godina stajao je praktično ostavljen i zaboravljen u mojoj fioci.
Pisao sam dosta i pre toga, ali ponajviše za svoju dušu i o temama koje su mene lično zaokupljale, a koje nisu nužno morale biti zanimljive drugim ljudima.
Pisao sam i dalje pišem kratke priče, pripovetke, nešto od poezije, ali je roman DAN NULTI definitivno najozbiljnije i najzaokruženije delo koje sam napisao.
U svakom trenutku imam hiljade i hiljade ideja za priče. Rado ih započinjem, ali teško dovršavam, jer ponajviše pronalazim uživanje u istraživanju teme, planiranju i osmišljavanju toka radnje, likova i ideje.
Još od osnovne škole gajim zaista veliku strast prema knjigama, a biblioteka mi je jedno od omiljenih svratišta po gradu i tamo sam često. Imao sam i tu sreću da roditelji takođe vole dosta da čitaju, kupuju i razmenjuju knjige, pa nam je kuća uvek bila, a i sada je, krcata knjigama.
Kako otpočinje proces pisanja jednog ozbiljnog i opširnog romana i odakle ti inspiracija za ovu priču i žanr?
U vreme kada sam pisao svoj roman, dosta sam u čitanju skakao sa žanra na žanr i sa dela jednog pisca na drugog, tražeći ponovo nešto što će me inspirisati i oduševiti na više nivoa. Oduvek sam bio, sada jesam i ostaću uvek veliki ljubitelj fikcije, odnosno fantastike.
Ali, u jednom trenutku to više nije bilo dovoljno, odnosno došlo je do zasićenja, pa sam se malo po malo prebacivao u neke vode realizma, drama, komedija, spekulativne, odnosno filozofske proze… da bi vremenom otkrio i širok i bogat svet krimi romana odnosno trilera.
Vrlo brzo sam shvatio da je triler roman pravi način da predstavim i izrazim samog sebe. Naročito kod izdavanja prvog romana.
Zbog integracije više ideja, spajanja većeg broja žanrova i tematika u jedno odabrao sam triler roman. Lično sam vrlo zadovoljan kao je to ispalo, jer mi je omogućilo da se izrazim na najprihvatljiviji i najprijemčiviji način za širi krug čitalaštva.
Znači postoje pisci kojima se diviš i koje ceniš više od ostalih. Koji su to autori koji su uticali na tebe pri pisanju romana DAN NULTI?
Što se tiče konkretnih pisaca i knjiga, morao bih pre svih da spomenem jednu grupu skandinavskih autora, praktično jednu čitavu školu pisanja triler romana, koja je nastala od devedesetih godina nadalje.
To su imena Stiga Lašona i njegove trilogije knjiga “Milenijum” sa najpoznatijom knjigom “Devojka sa tetovažom zmaja”, koja ima i švedsku i američku filmsku ekranizaciju. „Devojka sa tetovažom zmaja“ je arhetip knjige koju sam iskoristio za modeliranje mog dela.
Brojni su elementi koje sam iskoristio – teške porodične situacije, psihičke traume, borba naizgled nemoćnog pojedinca sa državnim i političkim aparatom, agresija i nasilje, oslobođeni seksualni element koji se provlači kroz radnju, neonacizam, prostutucija, korupcija i druga zla savremenog doba.
Zatim je tu od pisaca Ju Nesbe, sa čitavom hrpom triler i krimi romana, Hening Menkel i dr…
Pored toga, i Španci imaju jednu značajnu i priznatu plejadu autora krimi romana. Njihov stil je nešto mekši i bajkovitiji, ali u toj istoj meri maštovitiji i raznovrsniji. U Španiji i Portugalu je na primer stvarao jedan pisac, Robert Vilson iz čijih sam dela, „Slepa krv“ i „Mala smrt u Lisabonu“, naučio kako da oformim i konstruišem jedan bogati krimi-roman, sa svim potrebnim mračnim detaljima.
Kakav je tvoj stil pisanja i šta ti je još poslužilo kao inspiracija, što se načina izražavanja tiče?
Postoji jedan pisac kog neizmerno volim da čitam i koga moram da spomenem, a zove se Henri Miler. On je definitivno uticao presudno na moju težnju da postanem pisac, a onda i na stil koji ću vremenom izgraditi, i koji još uvek gradim.
Ljudi koji poznaju ovog autora i koji su čitali njegove knjige već znaju da je u pitanju jedan sasvim sirov, vulgaran i provokativan način izražavanja, ali sa druge strane i beskrajno lepršav i haotičan.
Kaži nam nešto detaljnije o svom romanu? O ćemu se tu radi, i zašto bi čitaoce zainteresovalo ono što imaš da predstaviš?
Roman DAN NULTI je spoj i kombinacija misterije, akcije, trilera i blage erotike, sve ispričano kroz nekoliko paralelnih i isprepletanih priča. Npr. o stradanju nevinih u ratovima u Bosni i na Kosovu, o promašenim ljubavima, na kraju o ubistvu jedne mlade devojke, koja je postala žrtva tragične i kobne istorije svoje porodice, ali i svoje naivnosti i želje da promeni svet nabolje, da pomogne onima koji su nemoćni i slabi.
Međutim, daleko od toga da je ona bila bezgrešna i bez mane, čitaoci će polako kroz roman graditi svoje mišljenje o njoj, o žrtvi, i to kroz oči drugih likova. Ali, brutalno ubistvo definitivno niko ne zaslužuje, pa nije zaslužila ni ona. Otkrivanje i kažnjavanje njenog ubice ili više ubica jeste pokretački motor radnje romana.
To je pre svega jedna višeslojna naracija, barem sam pokušao da to bude, da u svemu nađem neki širi smisao.
Jer znate, život nikada nije linearan, jednoznačan, niti crno-beo. Tu uvek postoji širok dijapazon značenja i smisla, što je uostalom i lepota življenja, ali i opasnost po čoveka da se u toj masi značenja izgubi, da izgubi svoj kompas i moralne vrednosti.
To se i dešava brojnim likovima u romanu, da zastrane i odjednom postanu “loši ljudi” iako u svojoj suštini i unutrašnjem biću to nisu.
Spominješ brojne likove koji već u prvi mah deluju sasvim zanimljivo. Kaži nam nešto više o likovima u romanu.
Glavni lik u romanu je viši samostalni policijski inspektor Žarko Obradović. Sasvim nalik policajcu iz romana Ju Nesbea, Žarko je nestabilan i autodestruktivan, klasični romantičarski antijunak, ženskaroš i pritajeni alkoholičar.
Povrh svega on je ipak odličan istražitelj i njuškalo, najbolji u svom poslu i službi, krajnje predan svom poslu i cilju da otkrije ubicu. Ustvari, u toj meri predan je tom cilju, da će od njega stvoriti opsesiju i na kraju od nje i stradati.
On je, dakle, jedini koji može da reši zločin, a to znaju i njegovi pretpostavljeni, iako ga mrze zbog toga jer sve vreme krši pravila, sramoti nadređene, svađa se sa medijima, radi stvari na svoju ruku… Kada Žarko odluči nešto da uradi on ide do kraja, grize kao pitbul, iako ga koska koju grize možda vuče ka dnu.
Njemu pomaže Krsman Konstantinović, priprosti policajac starog kova, čvrste građe i opasnog izgleda, koji je međutim dobrica u duši. On će Žarku često čuvati leđa na terenu, ali i u sukobima protiv zlikovaca.
Kako si opisao negativce? Sigurno da i oni nose dubinu romana u svojim rečima i delima…
Tako je. Jedan od upečatljivih sporednih likova je Nikola Svilar, privredni magnat koji se od ratnog izbeglice i beskućnika vremenom izgradio u jednog od najmoćnijih ljudi Srbije, sa čitavom imperijom fabrika i čeličana.
A svi znamo kako se to u Srbiji postiže, kakvom magijom. Takvi ljudi, zapravo, ne prave razliku između biznismena, političara i mafijaša. Nikola Svilar je sve to u jednom, baš kao i mnogi likovi koje iz godine u godinu, iz decenije u deceniju gledamo na televiziji, iz naših stvarnih života.
Međutim, sve njegovo bogatstvo, slava i uticaj ne mogu mu pomoći da vrati u život ćerku koja je surovo ubijena, i to je veliki sarkazam i ironija sudbine. Sve blago ovoga sveta ne može biti dovoljno da budete srećni ako izgubite voljenu osobu, što on gorko shvata, iako do tada ljubav kao osećanje nije ni najmanje cenio, ljubav prema supruzi, prema ćerki, prema bratu, prema zaposlenima, prema ljudima generalno.
Ali, on ne zna kako da se izbori sa tom činjenicom, sa tim strašnim gubitkom koji se odjednom stvorio, što ga polako izjeda i ubija. Jer gubitkom ćerke on je ustvari izgubio sve, i brak i bogatstvo, i prijatelje, sve….
Njegova žena – Emanuela Svilar, pak uspeva da se protiv tuge izbori na svoj način, utapanjem u alkohol i tablete, i bacanjem u krevet svakog slobodnog i voljnog muškarca na kog naiđe.
Spomenuo si erotske elemente u romanu… Kladim se da će ovo biti zanimljivo mnogim čitaocima, možda najviše ženama, koje poslednjih godina prosto fasciniraju romani poput 50 nijansi sive i sličnih…
Da, erotika je ovde pre svega u službi misterije i podizanja tenzije do vrhunca. U psiho-erotskoj igri između Žarka, kao policajca, i Emanuele, kao majke žrtve, ali i između Žarka i sekretarice načelnika sa kojom održava vezu, kao i između Žarka i Andrijane, njegove partnerke u istrazi – kriju se brojni tragovi i ključevi za rešenje misterije zločina.
To će biti i mesto na kojem će roditi jedna stara-nova ljubav koja će međutim do kraja romana biti na testu i iskušenjima. Na čitaocima je da otkriju da li će se ostvariti odnosno da li će ljubav pobediti sve prepreke.
Znači možemo dopuniti opis, roman DAN NULTI jeste misterija, akcija i triler, odnosno krimi-roman, ali je pored toga i pažljivo ispričana erotsko-ljubavna priča.
I za kraj, kakvi su tvoji budući ciljevi kao autora i pisca?
Ciljevi su za početak naravno skromni, naročito nakon svog prvog objavljenog romana. Bilo bih pretenciozno kada bih rekao da iz ove male sredine i kao tek sveži pisac sa jednom objavljenom knjigom očekujem veliku popularnost romana i neki veći medijski i komercijalni uspeh.
Moja je najveća želja trenutno da što veći broj ljudi bude u prilici da o romanu čuje, a onda eventualno i da ga pročita, da oformi svoje mišljenje o priči i o meni, kao u autoru.
Ako budem imao tu sreću da doprem do što većeg broja srca i umova ljudi, koji će zatim to svoje mišljenje preneti drugim ljudima, i tako dalje i redom, onda već postoji šansa da roman DAN NULTI ostvari kakav takav rezultat i na nivou Srbije.
Planiram međutim da se pisanjem bavim čitavog svog života, jer kao što rekoh, to je pe svega nešto što mi prija i što volim da radim. Tako da, ovo nije zadnje što ćete čuti od mene, a verovatno nije zadnje ni od Žarka Obradovića, kao glavnog lika i nekih budućih romana.
