google-site-verification: google89c20a433d2c9891.html

Skuplja ili jeftinija obuća – šta se danas više isplati

Skuplja ili jeftinija obuća i odeća – to su stvari koje se kupuju svake sezone. Bez obzira kolika je kupovna moć čoveka, za ove stvari redovno se odvaja neka količina novca jer je odevanje osnovna životna potreba.

Kupovina adekvatne obuće može biti veliki problem, a nastaje ako nismo zadovoljni kupljenim artiklom. A o kvalitetu robe govori njena cena.

Obuća je ličnog stajlinga i kao takve oduvek su bile u trendu lepe i moderne cipele. Kvalitet pri kupovini se podrazumeva naravno, jer kvalitetna obuća duže traje. Ali postavlja se pitanje koliko se danas često kupuje kvalitetna cipela, patika, sandala i slično, i da li je to zapravo isplativa potrošačka strategija?

Razgovarali smo sa građanima Bora, kao i sa nekoliko obućara u gradu o ovoj temi.

Građanima smo postavili dva pitanja vezana za ovo istraživanje:

  • gde najčešće kupuju obuću i
  • koliko često popravljaju svoju obuću kod obućara.

Odgovore koje smo dobili zaista govore mnogo o stanju i ne tako zavidnoj finansijskoj situaciji u kojoj se većina građana nalazi. Oni se mogu grupisati u tri glavne kategorije:

  • van Bora i isključivo skupu i markiranu obuću,
  • lokalno i preko interneta obuća po prosečnim cenama,
  • kod Kineza i preko interneta.

##  Jedan broj Borana rekao nam je da kupuje obuću isključivo van Bora – u Zaječaru, Nišu, Beogradu i drugim većim centrima. Razlog je nedovoljno velika ponuda kvalitetne, udobne i lepe obuće  u našem gradu. Cena koju su spremni da plate je preko 10.000 dinara za par udobne obuće, a preko zimskih meseci čak i do 20.000 dinara.

Ukoliko se desi da im se obuća iscepa ili ošteti, ovi građani nose svoju obuću kod obućara. Isplati im se da je poprave i vrate u stanje slično prvobitnom, ako je to naravno moguće.  Ovaj tip ljudi vodi računa o obući koju kupuje i koju popravlja i jako im je bitno da obuća koju su platili traje dugo, čak i po cenu popravke.

 

##  Manji broj građana odgovorio je da kupuje preko interneta, facebook stranica, zvaničnih sajtova, preprodavaca i slično. Ta grupacija kupaca ne vodi toliko računa o izboru marke koliko o ceni, koja mora biti dovoljno niska i pristupačna za njihov džep. Sa druge strane, kada je zadovoljen uslov niže cene i njima jako je bitno da obuća bude kvalitetna i biraju pretežno domaće proizvođače (iz Srbije).

Uglavnom se služe preporukama prijatelja ili informacijama koje sami pronađu putem interneta, prate akcije, ali su svesni da ipak rizikuju kupovinu nekvalitetne obuće. Cena koju su spremni da plate je između 3.000 i 6.000 dinara, a u izuzetno retkim situacijama platiće obuću najviše do 10.000 dinara.

Ukoliko se obuća pocepa nose je kod obućara i popravljaju samo ako se finansijski isplati. Ponekad popravka košta kao pola nove cipele i takva popravka im se ne isplati, te se radije opredeljuju za kupovinu nove.

 

Skuplja ili jeftina obuća – šta se danas više isplati

##   Na kraju još jedan ne tako mali broj ljudi rekao je da kupuje jeftiniju obuću kod Kineza, na pijaci, na rasprodajama preko interneta i slično. Takva obuća je u većini slučajeva nekvalitetna, brzo se cepa i haba.

Kupci iz poslednje kategorije su svesni da se popravke jednokratne obuće kod obućara ne isplate i kada se pocepa nešto, to brzo završi u kantu za smeće. Njima popravka košta kao jedan ili dva para drugih cipela ili patika, koje će se opet popcepati i pohabati, i tako u krug.

Novac koji izdvajaju je najviše 3.000 do 4.000 dinara, bilo da je u pitanju obuća za toplije ili hladnije dana. Često imaju više pari jeftinije obuće istovremeno, kako bi je menjali i na taj način produžili vek upotrebe.

Pitali smo i nekoliko obućara u Boru ko najviše popravlja obuću i evo šta su rekli.

Pošto vlada stanje besparice, ljudi bi da popravljaju sve, zato što im je tako jeftinije i misle da mogu da uštede. A zapravo ne mogu.

Obućari veoma često odbijaju popravke gde je to nemoguće ili gde ima puno posla, a opet neće izgledati lepo i dobro. Popravljaju i obuću srednjeg kvaliteta, kojoj se samo privremeno produži životni vek, ali uglavnom samo sitnije popravke.

Mušterije koje su najredovnije jesu oni (malobrojni) građani koji kupuju isključivo kvalitetnu obuću. Životni vek dobre kožne cipele je oko 10 godina i takvu cipelu je uvek moguće popraviti.

Preporuka je kupcima da kupuju kvalitetnu obuću koji će i popravljati s vremena na vreme. To se opet više isplati iz par razloga:

  • jako drugo traje,
  • stopalo je u prirodnoj koži,
  • ne znoji se koža.

 

Zaključak iz svega je da finansijska situacija diktira kvalitet obuće koju možemo sebi da priuštimo. Iako se često opredeljujemo za jeftinije modele, to ne znači da smo dobro pazarili.

 

Gde vi kupijete obuću za vas i vaše ukućane? Da li se radije opredeljujete za skuplju ili jeftiniju obuću? Podelite sa nama vaš odgovor u komentaru
Podelite ovaj tekst sa vašim prijateljima i na društvenim mrežama.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *